Pre nekoliko dana, u redu za salame u prodavnici "Aman", čujem stariju ženu kako hvali prodavce. Kaže: "U vašoj radnji su prodavci tako dobri, uvek mi sačuvaju kesu kad nešto zaboravim. Nekad dođem i treći dan, a kesa me čeka." Sa poluosmehom smo slušali hvalu komšinice, naročito je bilo simpatično to što joj se zaboravljanje na kasi često dešava.
Radnja se odigrava u istoj radnji, dan posle. Kupujem: banane (na sniženju su), salamu, mleko, koka-kolu da podarim duši radosti. Dolazim kući, moji ukućani redovno otimaju kesu i raskupusaju sve, uzmu šta im odgovara, dok pater familias čisti nered i sprema namirnice.
Dolazi veče, dete traži sendvič za večeru. Pa, uzmi salamu i naporavi. Dete: "Ali nema salame". Šta reći, jedna kesa je ostala na pultu kod kasirke, u njoj su bili salama i mleko, koje je dragi suprug pokupio u povratku s posla!
